Svinje, krave i ovce

Farma

Farma svinja

Farma svinja nalazi se u Ljukovu mestu nadomak Inđije. Svojom lokacijom i kapacitetom ima značajnu ulogu na tržištu. Farma se bavi proizvodnjom tovljenika i prasadi kao i proizvodnjom visoko produktivnog priplodnog podmlatka za potrebe tržišta. 

Zahvaljujući visoko kvalitetnim grlima Velikog Jorkšira, Landrasa, Duroka, melezima F1 generacije i najsavremanijoj tehnologiji proizvodnje svrstavamo se među najkvalitetnije proizvođače u ovoj oblasti. Godišna proizvodnja je oko 35000 prasadi od 25kg namenjenih za tov na našoj farmi i prodaju.

Pored ovoga, godišnje proizvodemo oko 1000 visoko kvalitetnih pripodnih nazimica za remont sopstvenog osnovnog stada kao i za prodaju na domaćem tržištu. O kvalitetu priplodnog i tovnog potencijala naših životinja najbolje svedoči velika potražnja stalnih kupaca.

Ukrštanjem rasa Veliki Jorkšir i Landras dobijaju se melezi F1 generacije nakon čega se nazimice F1 generacije ukrštaju sa terminalnim nerastovima rase Durok i dobijaju prasad sa visokim potencijalom za tov. Ovo znači visok dnevni prirast uz minimalnu potrošnju hrane i veliku zdravstvenu otpornost.

Svi procesi proizvodnje odvijaju se u najsavremenije opremljenim objektima. Raspolažemo sa sopstvenim VO centrom gde je smešteno 20 visoko kvalitetnih nerastova rase Veliki Jorkšir, Landras i Durok.

Landras

Danski landras je jedna od najboljih pasmina belih svinja. Njihova mesnatost je veoma visoka (preko 60% u polutkama). Danski landras odlično koristi hranu. Prosečni dnevni prirast u tovu mu je 650- 700grama, a za jedinicu prirasta utroši 3,2- 3,4kg. hrane.

Durok

Durok je rasa svinja nastala u 19. veku u Sjedinjenim Američkim Državama, a u njenom stvaranju su učestvovale američke domaće rase i crvena yersey rasa. Upravo zbog toga glavna morfološka odlika ove rase je crvenkasta boja čekinja. Danas je prvenstvena uloga duroka u stvaranju hibrida. Melezi u tovu pokazuju dobre rezultate, dobro iskorištavaju hranu i imaju dobar prirast. Koristi se kao terminalna ili završna rasa posebno za povećanje intramuskularne masti u mišićnom tkivu. Tako se koristi za povećanje kvaliteta mesa rasa ili meleza gde je došlo do pada procenta intramuskularne masti ispod 2.

Jorkšir

Veliki jorkšir je Engleska visoko proizvodna plemenita rasa koje se zbog svojih odličnih tovnih svojstava raširila po čitavom svetu i predstavlja jednu od osnovnih rasa u stvaranju hibrida. To je rasa s izrazito razvijenim zadnjim delom tela. Butovi i plećke su dobro obrasle mišićnih tkivom, pa je karakteriše vrlo visok randman. Plodnost joj je 10 do 12 prasadi i pripada grupi ranozrelih rasa. Prosečna telesna masa kod prašenja je od 1,2 do 1,4 kilograma, a kod odbića sa 28 dana od 6 do 8 kilograma. U odraslom dobu nerastovi ove rase su teški i do 350 kg, a krmače 250 kg. Pri tovu postižu masu od 100 do 110 kg za 6 do 7 meseci uz iskorištenje hrane od 3 do 3,5 kg za kilogram prirasta. Ova rasa je pogodna i za produženi tov do 150 kg, te je za razliku od većine drugih plemenitih rasa odlikuje dobar kvalitet mesa i manja stres osetljivost.

Farma krava

Farma krava „KNEZ AGRAR“ je smeštena na lokaciji „13. maj“. U posedu farme se nalazi oko 3000 goveda svih kategorija, od toga blizu 1000 muznih krava. Farma je koncipirana na savremen način u skladu sa elementarnim zootehničkim principima. Grla su smeštena u prostranim objektima za slobodno držanje pri čemu svaki poseduje ispust za kretanje životinja, čime je stvoren bitan preduslov za ostvarivanje visokih proizvodnih rezultata.

U rasnom sastavu dominantno je zastupljeno holštajn goveče sa izuzetno visokim genetskim potencijalom za proizvodnju mleka. Ishrana je zasnovana prvenstveno na kvalitetnom kabastom delu koji potiče sa sopstveni parcela. Primenom visoke tehničke opremljenosti životinjama se plasira izbalansiran TMR obrok koji je bitan preduslov za visoku proizvodnju mleka i uspešnu reprodukciju. Ženski podmladak za remont se obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje dok se muški plasira kao utovljena junad. 

Muža se odvija u savremeno koncipiranom izmuzištu kapaciteta 64 mesta. Na farmi se aktivno prate i primenjuju najsavremenija tehnička i tehnološka naučna dostignuća u cilju stalnog unapređenja postojećeg nivoa proizvodnje. Postojeći kapaciteti na farmi omogućavaju povećanje trenutnog broja grla.

Savremen potrošač iskazuje sve veće zahteve u pogledu kvaliteta gotovih proizvoda. Taj zahtev se prenosi na prerađivače i samim tim na proizvođače sirovina. Ovaj trend nije zaobišao proizvođače sirovog mleka. Dodatan pritisak na kvalitet sirovog mleka vrši pooštravanje zakonske regulative u procesu harmonizacije vađećih propisa sa evropskim standardima  u ovoj oblasti.

U tom smislu Knez Agrar prepoznaje vrhunski izazov u proizvodnji sirovog kravljeg mleka vrhunskog kvaliteta koje se može iskoristiti za dobijanje zdravstveno bezbednih mlečnih proizvoda namenjenih ishrani najosetljivijih i najzahtevnijih kategorija stanovništva.

Farma ovaca

Posmatrano u skorije vreme, brojno stanje kod većine vrsta domaćih životinja  u Srbiji je u stagnaciji ili blagom padu. Izuzetak predstavljaju ovce čija skromnost u pogledu uslova smeštaja i ishrane u ovim vremenima naglih poskupljenja stočne hrane dolazi do izražaja. Dodatnu pogodnost predstavlja njihova mogućnost da opstanu u uslovima oskudne ispaše a da ne ugroze svoje proizvodne pokazatelje.

Na lokaciji PIK Zemun nalazi se farma ovaca KNEZ AGRAR. Farma poseduje blizu 400 ovaca svih kategorija. U rasnom sastavu dominira rasa virtenberg uz prisustvo zanemarljivog udela rase Il de frans.

Bez obzira na proizvodne karakteristike i mogućnosti ovih rasa, njihova prvenstvena namena je proizvodnja kvalitetnog priplodnog podmlatka koji se koristi za remont i proširenje sopstvenog zapata. Ovu proizvodnju istorijski prati problem sa plasmanom vune, koja je neizbežan proizvod. Višak muskog podmlatka se plasira na domaćem tržištu kao tovni materijal. Zivotinje su smeštene u prostranim objektima , namenski građenim za ovu vrstu stoke.

Puno pažnje se posvećuje selekcijskim merama prilikom odabira genetskog materijala. Efekat svih primenjenih zootehničkih mera rezultira konstantnim povećanjem brojnog stanja zapata.